Ako ste proživeli eru prvog PlayStationa i ekspanziju 3D grafike sa arkada ka kućnim mašinama, nemoguće je ne setiti se prvog Tekkena. Virtua Fighter je možda bio pionir, Dead or Alive je uveo neke nove elemente u žanr, ali Tekken je uspeo da nekako savršeno uobliči kompletan koncept jedne 3D borilačke igre. Veoma raznovrsni likovi, uvek sjajan dizajn, sistem koji je lak za početnike, a teško se masteruje i naravno sjajna priča bili su recept po kome su se kasnije godinama nizali mnogobrojni nastavci.

Iako se Tekken uvek prvo pojavljivao na arkadama pa zatim na konzolama, teško je ne povezivati sve nastavke sa generacijama PlayStationa. Napredak grafike i tehnologije od 1995. pa do danas precizno se može ispratiti kroz nastavke Tekkena, koji su uvek, čuvajući originalnu formulu, najveće promene imali upravo u vizuelnom planu, makar površno gledano. Od šestog dela odnosno Tekken Tag 2, ovaj slavni serijal stigao je i na Xbox platformu, a ovoga puta, po prvi put ikada, i na PC!

Tekken 7 se originalno pojavio još 2014. godine u test fazi na arkadama u Japanu, tada je već bilo jasno da je Namco, iz samo njima jasnih razloga, odustao od svog pristupa da arkadna verzija radi na modifikovanom PlayStation hardware-u. Ovoga puta bila je to arkada zasnovana na PC arhitekturi. Takođe, po prvi put autor Katsuhiro Hara odustao je od korišćenja svojih sjajnih custom endžina i rešio da novi Tekken razvija u Unreal Engine 4. Godinu dana kasnije, 2015. imali smo skoro finalnu verziju igre na arkadama u kojoj su već uveliko bili organizovani ozbiljni turniri, a nešto kasnije iste godine najavljena je i proširena verzija igre Tekken 7 Fated Retribution, u kojoj je po prvi put dodat lik iz Street Fighter serijala – Akuma. Na ovoj verziji se bazira i kućno izdanje novog Tekkena za konzole i PC, koje nam stiže tek sada samo sa 2-3 godine zakašnjenja. Da li je toliko čekanje da bi dobili Tekken na ovoj generaciji hardware-a bilo neophodno? Read on…

Priča Tekkena se uvek vrti oko istih ljudi decenijama – porodice Mishima (ili Japanskih Topalovića, kako ih je jednom prilikom nazvao kolega Scar) i njihovih međusobnih borbi koje su eskalirale u opšti rat koji je zahvatio čitav svet. Kao prva opcija tu je novi Story Mod koji posle ovoliko nastavaka i preokreta, ni sam sebe više ne može da shvati ozbiljno. Kakav vibe ima priča najbolje potvrđuje prva scena koja kreće u stilu japanskih vizuelnih novela, ispričana iz ugla random novinara koji je istraživao sukob oca i sina, Heihachia i Kazuje. Zatim ćemo po ko zna koji put proći kroz mnoge ključne momente Tekken istorije, ali ovoga puta ćemo moći i da učestvujemo u njima. Sa mladim Kazujom moći ćete da pokušate da se suprostavite ocu, a zatim da sa Heihachijem na button prompt bacite dete niz liticu.

Pritisnite kocku+ trougao da postanete dad of the year
Pritisnite kocku + trougao da postanete dad of the year!

Priča i interakcije su super, ali pošto igra u story modu ograničava poteze likovima i uvodi story assist momente, preko ovog moda nećete naučiti da igrate Tekken, već samo ispratiti priču i button mashovati do mile volje. Zapravo pravog tutorijala u igri i nema, što je totalno ok za arkade i igre iz prošlosti, ali u današnje vreme je ipak čudno, posebno ako je cilj privlačenje novih igrača.

Sjajne animacije se prebacuju na akciju u Unreal Endžinu na i ne toliko sjajan način, što je samo uvod u totalno čudan osećaj koji novi Tekken ostavlja. Da, novi endžin omogućio je da igra radi u zakucanih 60fps na svim sistemima, s tim što Xbox One i PS4 imaju niže sub full HD rezolucije dok PS4 Pro izvlači pravih 1080p, pa i kvazi 4k. Na PC-u kako već podesite, ali za ime boga nabavite kontroler ili arkadni stick. Tehničke mogućnosti Unreal Endžina 4 su već dokazane u bezbroj sjajnih igara, pa čak i fightera – nedavno pristigli Injustice 2 recimo koristi isti enžin, ipak postavlja se pitanje da li je ovo bio najbolji izbor za Tekken? Učitavanja borbi su izuzetno duga, jedini sistem gde je čekanje pre meča prihvatljivo je PC sa dobrim SSD-om, a na Xbox-u je situacija tragična. Pored toga, vizuelni identitet serijala je totalno uništen, izgubljen. Iako su pozadine prelepe, efekti nikada šareniji i lepši, sami likovi deluju kao da je neko uzeo modele iz Tekken Tag 2 i reskinovao ih teksturama iz neke generičke PC igre. Ideja je bila da dizajn bude mračniji, atmosfera više “gritty”, ali kompletan utisak je da vizuelno sve deluje nekako slabije i lošije uklopljeno od prethodna dva nastavka koja su imali tradicionalniji i živahniji CGI vibe.

2008. je zvala hoće svoje filtere nazad
2008. je zvala hoće svoje filtere nazad

Grafika je drugačija, ali ne deluje kao generacijski skok na koji smo navikli od Tekkena, zapravo deluje kao korak u nazad ili u najboljem slučaju u stranu. Ipak ispod malo drugačijeg vizuelnog iskustva krije se naravno još jedan Tekken. Sistem je isti kao i ranije, omiljeni likovi imaju sve svoje signature poteze, postoji par inovacija posle dugo vremena, ali sveukupno Tekken je i dalje Tekken, tu nisu mogli da omanu. Rage arts su intersantan dodatak, ali sa njima Tekken postaje kao i sve ostale borilačke igre sa automatskim fensi special potezima. Možda će isti potezi doneti bolji balans i dinamiku u kompetativnom igranju, ali svakako predstavljaju jos jedan čudan izbor u dizajnu i dodatni gubitak specijalnog statusa koji je Tekken imao kao čistokrvna borba bez magija, specijala i ostalih klišea.

Svi standardni likovi su ponovo tu, uz par novih, ipak ukupan broj je i dalje nekako manji od Tekkena 6. Novi likovi su ovoga puta zaista sjajni i raznovrsni, imamo Brazilku Katarinu, Italijana Claudia, koji barata magijom, Lucky Chloe weeaboo ribu koju su zbog Internet hejta hteli da izbace iz zapadne verzije igre, ali ipak nisu, obligatornog Arapina za publiku iz Emirata i okoline Shaheen-a, Josie – Filipinku koja je trebalo da bude tribute nekom filipinskom legendarnom borcu, ali na kraju su filipinci to ipak shvatili kao uvredu i napravili skandal, Raven je čisto zbog feminizma promenio pol i sada je Master Raven – crna žena, a Gigas, koji izgleda kao da je došao iz Injustice 2, je zapravo najoriginalniji novi lik. Tu su i bossovi Kazumi Mishima po prvi put u serijalu, kao i Akuma iz Street Fightera.

What?!?
What?!?

Internacionalna plejada likova je specifična po tome što svako koristi svoj maternji jezik što u najavama borbe i nije toliko nelogično, ali totalna komedija nastaje u story modu i međuanimacijama kada Italijan, Japanac i Britanka razgovaraju svako na svom jeziku. Tekken je bio i ostao blesav, tu su medved Kuma i Panda tradicionalno, ali ostali smo bez Rogera, jer društva za zaštitu životinja očigledno nisu postojala pre 2010-ih godina. Dosta sličnih glupih i ničim izazvanih skandala služilo je kao marketing za Tekken 7 koji su skrenuli pažnju na pomalo zaboravljeni serijal, na ne toliko dobar način.

Tekken 7 u celini čak i sada u 2017. deluje kao usiljen nastavak, ne toliko drugačiji niti bolji od prethodnika, sa diskutabilnim novim tehničkim rešenjima i izgledom. Ipak VS je sjajan kao i uvek, jasno je da je ovo naslov koji će se pre svega igrati turnirski godinama pred nama, kao i online. Po prvi put vidno je zapostavljen mod za igranje u lokalu, gde osim običnog VS-a nemamo ništa drugo. Team battle je izostavljen kao i mogućnost pravljenja lokalnih turnira. Sve je fokusirano na online, gde možete da vizuelno doterujete svog lika do besvesti, ali opet sa manje itema i mogućnosti nego u prehodnicima, zašto?

Duplo bolja grafika i neke revolucionarne promene bi opravdale sve ovo, ali sa igrom koja ne izgleda bolje od prethodnika niti donosi neke značajne novine u serijal, posle toliko godina čekanja stvarno nema opravdanja. Sa druge strane u pitanju jeste pravi čistokrvni Tekken, tu nema dileme, samo očekivali smo mnogo više, ili makar očekivani nivo ispoliranosti koji ovde tako očigledno nedostaje.