Sredinom 90-ih smo imali sjajan period kada je revolucija u gamingu bila sasvim normalna stvar a sveže ideje su samo tekle umovima developera dok su gazili po poljima nepoznatog. Svaki FPS je imao neki svoj takoreći šmek i nalazio je svoju publiku. Prvo ID sa svojim Quake-om pa onda 3D Realms sa Duke Nukem 3D-om. Dok je Quake imao svoje bubice ali je pružao punokrvnu akciju, Duke Nukem je nalazio uporište u veoma simpatičnom dizajnu nivoa i odličnom tongue in cheek humoru. U tom periodu imali smo prilike da probamo obe igre i zbog toga i dan danas postoje 2 tabora koji se raspravljaju koja je igra bolja i zašto. Taj nivo emotivnog talasa koji nas je zapljusnuo se teško zaboravlja. Dosta ostvarenja je to probalo da reprodukuje sa mešovitim rezultatima i ništa nije pružalo osećaj kao što su bili stari dobri Đuka i Kvaka. Vremenom revolucija je prešla u evoluciju jer su pravila uspostavljena i FPS kao žanr se ukorenio. Svaki novi naslov je obećavao neke revolucionarne stvari koje će promeniti način na koji gledamo FPS-ove i šta sve. Nažalost sve se svodilo na kockast dizajn i neprijatelje koji su znali da eksplodiraju u gomilu “šunkica”. Napretkom grafičkih endžina došle su i nove mogućnosti i evolucija se nastavila. Zadnjih par godina zbog neinventivnosti i opšteg igranja “na sigurno” svedoci smo naglog opadanja kvaliteta FPS igara. U kombinaciji sa retro nostalgijom pixel art igre su počele da dobijaju medijski prostor polako i krenula je renesansa.

Možda jedan od glavnih predstavnika tog old school FPS talasa je i igra koju ćemo sada predstaviti. U pianju je naslov simboličnog imena – “STRAFE”

Za početak moramo da napomenemo da Strafe u potpunosti kopira osećaj koji se može imati kada se igra FPS iz sredine 90-ih. Prvo što dočeka igrača je jedan veoma simpatičan pikselizovani glavni meni sa dosta malo opcija ali sasvim dovoljnim da vam pruže autentičan doživljaj. Čak je tu prisutan i meni za navodni multiplejer koji se pretvara odjednom u DOS komandnu liniju u kojoj možete ukucati naziv moda koji igrate. Za sve mlađe čitaoce ovo toplo preporučujem da vidite kako je bilo pre windows-a. Takođe tu je i trening video koji izgleda kao jedna od onih starih FMV sekvenci koje smo imali prilike da gledamo kao introe na prvim cd rom igrama.

20170529023026_1

Kada započnemo novu igru odmah imamo priliku da uzmemo omiljeno nam oružje (sačmarica, jurišna puška i rail gun) i roštiljanje može početi. Čim uđete u prvu prostoriju počinje festival eksplozija i totalnog nepoštovanja igrača. Demotivacione poruke na zidovima i rojevi neprijatelja koji bezglavo jurišaju na vas su samo deo atmosfere koji ne možemo dočarati u pisanoj formi. Kada se ratosiljate neprijatelja na tom delu nivoa igra vas upućuje na sledeću sekvencu koja je još teža i sa neprijateljima koji su u još većem broju. Naravno nema mogućnosti za lečenje osim malih konzervi sa hranom kojih nema u izobilju. To nas dovodi do jako bitne stavke, ova igra je TEŠKA! Dobrodošlica se svodi na to da bi trebalo da budemo srećni što su nam developeri dali uopšte neko oružje na početku. Kada smo se privikli na oružje vreme je bilo za staru taktiku pokretanja AI-ja neprijatelja da bezglavo jurnu na nas i onda eliminacija u uskim hodnicima. Osnovno pravilo STRAFE-a je kretanje. Ako stojite na jednom mestu mrtvi ste u rekordnom roku i sve kreće ispočetka.

20170529012629_1

Kao so na ranu ne postoje checkpoint-i nego isključivo kretanje od nule sa merenjem efikasnosti pogodaka i koliko je neprijatelja eliminisano zarad naše zabave i kompetitivne želje. Kada se završi druga soba sve kreće nanovo ali postoji jedan odličan preokret. Ova igra ima proceduralno generisanje nivoa tako da svako sledeće igranje predstavlja novo iskustvo. Smrt je samo razlog za novi respawn i poželjno je držanje palčeva da raspored neprijatelja u prostoriji bude dobar.

Postoji više vrsta neprijatelja ali najzastupljeniji su gruntovi zajedno sa wallcrawlerima i dronovima. Svi skidaju ogromne količine health-a i zbog toga morate da se krećete kao da ne postoji sutra. Čim krenu da se pojavljuju neprijatelji koji vas napadaju iz daljine, vrlo brzo će ekran pocrveneti pa se mora krenuti od nule. Kao pomoć tu je automat za opremu koji možete koristiti tako što skupljate otpatke koji su ostali iza neprijatelja i da ih tako “unovčite” u obliku oklopa ili municije. Takođe vredni servis roboti će vam nadograditi vaše primarno oružje i olakšati vam određen broj muka. Na kraju svake deonice je teleport koji se može popraviti pa krećete odatle. Veoma težak zadatak ali izvodljiv.

Pošto ne postoji mogućnost podešavanja težine, mnogim novajlijama može biti izuzetno teško do granice deinstalacije. Taman pomislite da ste bezbedni kada se pojavi iznenada misteriozno neki samohodni turret i ostalo znate. Veoma frustrirajuće…

20170529022704_1

Dizajn nivoa nije najsrećniji jer su proceduralno generisani pa će nasumične prostorije nekada biti odlično raspoređene a nekada će rojevi neprijatelja da vas eliminišu na samom početku nivoa. Jeste da je STRAFE hard core shooter omaž ali tu se vidi razlika između AAA igara iz 90-ih i ovog ostvarenja. Ovde nema nikakvih tajnih artefakata ili zagonetki ili veličanstvenih boss-ova. Jednostavno nema ničega što je moglo nama da ostane urezano u sećanju. Takav linearan pristup nam je oduzeo motivaciju da istražujemo dalje i to je jedan od velikih minusa. Ne postoji nikakva udica koja bi nas terala da idemo dalje osim da uvećavamo svoj skor na tabli a to moramo priznati i nije neki selling point.

Grafički ovo je straight to the walls and balls 90’s shooter. S’ obzirom da je rađen u Unity endžinu,veoma je stabilan i nije bilo nekih većih problema što se tiče frame rate-a. Neprijatelji izgledaju veoma old school sa muljavim i nedetaljnim teksturama i njihovo rasprskavanje uz potoke krvi je veoma dobro rešeno iako je pikselizovano. Teksture upotrebljene pri dizajnu nivoa su isto dobre, oštre i precizne. Nije bilo pop in-ova ili nekih drugih čudnih grafičkih glitch-eva iako se to skoro stalno očekuje od Unity endžina.

STRAFE za razliku od drugih hard core igara nema nikakav osećaj pristupačnosti i morate u startu znati šta radite i šta se od vas očekuje.

20170529021816_1

Ovo je igra za ljude koji bi želeli da probaju neki nov old school FPS posle DOOM-a koji je bio kao najslađa pilula. Pored klasične kampanje, Murder zone je isto segment vredan pomena koji je zabavan isto kao i originalna kampanja ako je tako možemo nazvati.

Ako tražite FPS sa sadističkom crtom Dark Souls-a ne morate dalje ići, ovo je igra za vas. Postoji užasan replay value u ovom naslovu koji mu može dati dug život pod uslovom da se malo težina smanji da bi bila pristupačnija manje veštim igračima.