Nakon sjajnog remastera Final Fantasy X, na PlayStation 4 nam stiže i drugi veliki Final Fantasy iz PlayStation 2 ere, čuveni kontraverzni dvanaesti nastavak. Za razliku od desetke i njenog sledbenika, dvanaestica nije imala remaster na prošloj generaciji tako da je ovo zaista prvi put da se vraćamo ovom neuobičajenom nastavku pomalo zaboravljenom još od 2006. godine i poslednjih dana PlayStationa dvojke. Da li je vreme pregazilo ovaj nekadašnji tehnički biser ili je Final Fantasy XII i dalje u stanju da fascinira, posebno nakon kvalitetnog remaster tretmana – hajde da vidimo.

Nakon deset nastavaka koji su verno poštovali tradiciju i jednog čudnog izleta u MMO vode, Final Fantasy XII je nakon mnogo odlaganja stigao te 2006. godine i napravio potpunu pometnju među fanovima slavnog JRPG serijala. Po prvi put igra je bila smeštena u već definisan svet, Ivalice, koji su fanovi već imali prilike da posete u sporednom Final Fantasy Tactics serijalu. Svet i rase bile su pozajmljene iz spin-offa dok su mnogobrojni novi likovi bili samo sporedni učesnici ogromne priče zasnovane na Star Wars-u, sa sve Imperijom, rebelima i političkim zavrzlamama. Ok, bilo je to nešto sveže i eventualno interesantno ali tako ne Final Fantasy.

FF12_Art_by_Kamikokuryo

Umesto jakih likova, i posebno upečatljivog protagoniste kako dolikuje JRPG-u, ovde smo imali možda najgoreg i najnebitnijeg glavnog lika ikada, Vaan-a – što je zaista uspeh jer je došao odmah posle poprilično iritantnog Tidusa u desetci. Srećom priča će pratiti i sve ostale članove poveće ekipe u kojima i ima interesantnih likova, kao što su Han Solo Balthier i njegova čubaka zečica Fran.

Sa tehničke strane Final Fantasy XII je u svoje vreme bio daleko ispred svog vremena. Razvoj igre trajao je pet godina, a posebno dosta vremena potrošeno je na razvijanje novih alata koji su omogućili autorima da izvuku maximum i više iz PlayStation 2 hardvera. Pored toga, kvalitet produkcije je možda i danas najveći u serijalu. Animacije, kao i sinematici u endžinu igre su sjajno režirani, svet prebogat detaljima, čak je i glasovna gluma za nekoliko klasa bolja od drugih nastavaka, posebno na engleskom jeziku. U pitanju je, bez sumnje, bio izuzetno ispoliran AAA naslov.

Umesto linearnog napretka kroz igru, dobili smo popriličan open world za to vreme, sličniji MMO naslovima nego Final Fantasy-u. Random encounteri su zamenjeni monsterima koji se šetaju po svetu, potezne borbe zamenjene su, po prvi put, kvazi real time-om, a fiksna kamera je postala slobodna; jednostavno, Square je odlučio da promeni sve i da od Final Fantasy-a XII napravi nešto što je po njima bilo naprednije i modernije u datom trenutku, usput potpuno odbacivajući tradiciju koja je serijalu i davala identitet. Igrač bi imao kontrolu samo nad vođom ekipe, dok bi ostatak pokretao AI, baš kao u Kingdom Heartsu ili Final Fantasy XV, sa izuzetkom što bi preko gambit sistema mogli da “isprogramirate“ saborce da koriste određen stil borbe. Gambit sistem imao je i ozbiljan progamerski prizvuk sa mnogim if -> then kombinacijama koje su mogle da se fino podešavaju i da od vaše ekipe naprave mašinu za automatsko mlevenje mesa. Takav pristup izvođenju, uz poprilično plitak sistem razvoja likova, učinio je da dvanaestica u svom originalnom izdanju ne predstavlja preteran izazov čak ni manje iskusnim JRPG igračima. Japanci su ovo popravili sa Zodiac Age revizijom igre iz 2007, koju mi dobijamo tek sa remasterom samo deset godina kasnije.

Najveća „novina“ u remasteru zapravo i jeste Zodiac sistem koji nudi specijalizovane licence boardove podeljene po različitim ulogama (job-ovima) koje možete u kombinacijama po dve dodeliti vašim likovima. Ovakav sistem prvi put uvodi nekakvu specijalizaciju, a i organičenja koja donose dodatni izazov, jer sada ne mogu svi likovi biti sve. Koliko ćete uživati u novom sistemu koji igru zapravo čini dosta težom zavisi od toga da li želite da se ozbiljno posvetite ovom deset godina starom naslovu danas, ili ste planirali samo da ponovo proletite kroz igru podsećanja radi. U drugom scenariju se i nećete sjajno provesti, jer igru nije moguće prebaciti u originalni lakši mod. Ipak postoje olakšanja u vidu opcije da se borbe ubrzaju sa fast forward dugmetom, koje je postalo standard u remasterima starijih Final Fantasy igara.

Samo remasterovanje ovde se ogleda u ulepšanoj grafici, stari PS2 naslov tek sada pokazuje svoj pun sjaj u full HD rezoluciji, pa i 4k na PS4 Pro-u! Svi skriveni detalji koji ranije nisu bili vidljivi sada su izoštreni kvalitetnijim teksturama, boljim efektima i nešto življim koloritom. Teško je poverovati da su asseti manje-više u srži preneti sa PS2, čija je verzija još u ono vreme podržavala wide screen i progresivni scan, tako da remaster i nije bio toliko komplikovan, niti je zahtevao veće promene kao u slučaju sa desetkom. Spomenuta glasovna gluma na engleskom je sjajna, tako da i nema potrebe za uključenim japanskim dubom, a originalni soundtrack je baš kao i u prethodnom remasteru snimljen ponovo i zvuči još bolje!

Ima li poente danas igrati Final Fantasy XII? Zbog nostalgije i podsećanja na sjajnu produkciju i ostale neuobičajene kvalitete ovog naslova, posebno nakon trilogije XIII igara, pa i XV koja nije svakome baš legla idealno – itekako ima. Sa druge strane, ako sa sa dvanaestim nastavkom srećete po prvi put, naša preporuka je da ga makar probate i donesete zaključak sami. Jedini problem je ukoliko vam se ovaj nastavak svidi, drugu sličnu igru nećete naći lako ni među ostalih četrnaest nastavaka.

Final Fantasy XII The Zodiac Age dostupan je za sada samo na PlayStation 4 konzoli, verzija za Steam još uvek nije najavljena ali je izvesna.