Eh da, i to smo dočekali…napokon smo dobili naslednika iz legendarnog Mafia serijala. Velika očekivanja fanova zahvaljujući prošlim nastavcima je pred razvojni tim iz Hangar 13 studija stavila ogromnu odgovornost da se ova mafijaška avantura vrati i nastavi gde je stala krajem ne tako davne 2010. godine. Ovaj Mafia brend ima u sebi svoj prepoznatljiv kvalitet i poseban šmek koji ga izdvaja od ostale konkurencije, teško je to održati u životu kada se menjaju timovi koji rade na igrama, posebno kada je nešto ovako veliko i bitno u svetu gaminga dato u ruke timu ljudi kojima će ovo biti debitantski naslov. To unapred već pomalo miriše na potencijalni neuspeh, i zalogaj koji vrlo lako može biti i poslednji u ovom najsurovijem okruženju kriminala i bandi u kojem je smeštena radnja i ovog novog nastavka… Pa, jel preživela nova Mafia taj zalogaj? Ili da je u čelo poljubimo, i sveću upalimo?

Mračnu mafijašku priču započinjemo 1968. godine u New Bordeauxu. Surovom gradu koji je rađen po uzoru na tada vrlo poznati New Orleans, mestu i vremenu u kojem je rasizam i diskriminacija na svakom koraku zastupljena kao normalna stvar, kao i kriminal naravno. Glavni junak je Lincoln Clay, on je ratni veteran koji se nakon dugih godina teških borbi sa Vietnamskog ratišta vratio svojoj kući, i sada ima cilj da se osveti u ime svoje porodice koja je odrastala u velikom siromaštvu, crnačkoj bandi koja je nekada imala mafijašku prevlast u tom gradu. Vreme se promenilo i neke nove bande su sada postale lideri kriminala, i tu naš junak mora da krene u krvavi pohod osvajajući deo po deo grada, i tako vrati nazad tu staru dominaciju koja je stvarana godinama pre njegovog povratka. Početne animacije u igri nas fino uvode u detaljnu priču o tim teškim vremenima za život i golo preživljavanje, gde su glave padale na ulicama svakodnevno, a na crnu hroniku u novinama se trošilo najviše boje u štamparijama. Ludo vreme u kojima nije bilo potrebno da si kriminalac da bi nastradao, bilo je dovoljno samo da si crnac pa da završiš u crnoj policijskoj vreći sa brojem okačenim na palcu noge. Da, surovo vreme dame i gospodo…

3

I to je ovde fantastično preneseno kroz detaljne video opise, i dijaloge samih likova koji su ovde verno prikazani sa sjajnim voice-actingom. Svaki od likova vas kroz mnogobrojne cut-scene uvlače duboko u priču i daju vam dobar i realan osećaj tog vremena koje je bilo krajnje surovo. Vidi se ogroman trud kreatora da prenesu taj delić istorije i atmosferu na igrača, količina podataka i materijala je ovde ogromna i pažljivo uklopljena u priču…kao najbolji dokumentarni filmovi iz ’60ih godina, prava milina za gledati i slušati. To sve je propraćeno sa isto tako kvalitetnom zvučnom pozadinom, koja u ovom trećem nastavku jednostavno razbija. Posebno se to odnosi na soundtrack u igri, koji je ovde licenciran i jedan je od najbolje sastavljenih i uklopljenih kompilacija ikada. Pesme i izvođače iz tog perioda će zavoleti i onaj ko tako nešto i ne sluša u slobodno vreme, dok se budete vozili kroz igru i slušali te hitove na ponuđenim radio stanicama ima i sami da ih pevušite.

Voziti automobile dok vam u pozadini tutnje hitovi Presleya, Casha, ili recimo Hendrixa je baš fino iskustvo, a moguće je odabrati dva moda vožnje (arkadno ili realnu simulaciju) tako da će svako moći da odabere ono što mu više odgovara. Realno sada Mafia sa tim modovima više liči na GTA serijal (što ovde nije nikako plus) jer se gubi ono što je ovaj mafijaški serijal proslavilo i posebno izdvajalo. Nema više potrebe za poštovanjem prometnih znakova i pravila, možete da divljate sa vozilom kao napaljeni GTA balavac, lakše je pobeći policiji, jednostavno se izgubio onaj stari dobri šmek iz prošlih nastavaka gde je to sve bilo sjajno uštimano sa pravilima i zakonima, i kud i kamo teže nego u ovom slučaju. Jasno se vidi da su developeri ciljali da izgledom koji će vući na GTA serijal priklone sebi što više kupaca na taj način, a to sa Mafia serijalom nikako ne treba raditi.

4

Napucavanje i akcija u Mafia 3 je nešto bolje odrađena od same vožnje. Ovde je sada pored čiste akcije zastupljen i stealth-cover sistem tj. šunjanje i sakrivanje od protivnika i njihovih ubojitih projektila koji lete prema vama. Dosta je dobra ta mešavina napucavanja, i svako ko voli besomučno rokanje će ovde doći na svoje i uživati. Pored raznih pištolja i pušaka kojih koristite tokom igre, tu su nam još i molotovljevi kokteli kao i bombe, koje prave živi rusvaj po imovinu i protivnike i prava je uživancija biti njihov potrošač. Za kupovinu ponuđenog naoružanja koristite novac koji sakupljate krađom ili prelaskom raznih zadataka i misija, a jednostavnije je tokom igre da protivnicima oduzimate njihovo oružje tokom borbe tako da vam taj novac na kraju postaje beskoristan ako ste vešti i spretni sa kontrolama. Ono što se u ovoj igri posebno ističe tokom borbe sa protivnicima je skriveni vojnički nož koji koristi glavni junak ove priče, i sa kojim izvodi brutalne scene krvave egzekucije koje nisu za svačiji stomak (srećom moguće je u opcijama to i isključiti po potrebi ako vam tako nešto smeta), i na njima se najbolje vidi posledica Vietnamskog ratnog vihora koja je ostavila duboke tragove i oštećenje na Lincolnov mozak. A bio je kul tip…

Vremenom kada shvatite Al protivnika koji je ovde jako predvidiv, sama napetost u borbama će biti umanjena i sve brže ćete prelaziti zadane misije. A misije se u Mafia 3 često ponavljaju, dosta često ćete raditi iste stvari kao u prethodnim misijama i biti na starim prostorijama gde ste već odavno počistili svoje protivnike. Razumljivo je da su sa tim developeri hteli da dodatno povećaju trajanje svoje igre, ali to ponavljanje zna dobro da smori i umanji draž prelaska ove mafijaške akcijske drame. Šteta što je to tako, jer velika mapa grada ima dosta prostora gde su se mogle vrlo lako prebaciti te ponavljajuće misije na neke druge zabačene gradske lokacije i tako iskoristiti njen pun potencijal, a ovako je nažalost neiskorišten i nepovratno protraćen. Pored standardnih tu su još i sporedne misije koje su nešto maštovitije napravljene, ali nisu toliko zanimljive jer imaju malo dodirnih tačaka sa glavnom pričom i njih ćete prelaziti samo da bi otkljičali dodatno oružje koje se inače ne nalazi u slobodnoj prodaji. U Mafia 3 nije moguće brzo ‘šetati’ po mapi grada, tako da ćete biti primorani da se vozite između misija, ali grad izgleda raznovrsno i zabavno na prvi pogled tako da vam to nece biti problem da ga detaljno istražite.

5

Problem bi mogao nastati kada vremenom shvatite da je grafika tog grada i okoline dosta bagovita, zamuljana, i za današnje standarde preslaba. To nekome i neće smetati zbog fenomenalne priče koja ima glavu i rep, i koja igrača jednostavno vuče i gura do samog kraja zbog svog izuzetnog kvaliteta, tako da će mane jednostavno ignorisati i ‘voziti dalje’. Problema ima i u lošoj optimizaciji igre i čestom padu FPS-a (posebno je PC verzija kriminalna po tome, ali su izašli i pachevi koji to donekle i popravljaju), vidi se da je ova igra rađena prvenstveno za PS4 i Xbox One.

Malo će vam popraviti raspoloženje Playboy časopisi koje sakupljate po gradu, tako da možete malo uz njih odmarati oči (i umarati ruku po želji), ali slaba je to uteha kada se sagledaju svi problemi ovog trećeg nastavka. Nakon što završite igru za nekih 30-40 sati, ostaje velika žal da je nešto ovako ‘na papiru’ dobro zapravo u praksi ispalo dosta lošije nego što smo svi očekivali, i to će vrlo dobro znati samo verni fanovi Mafia serijala. Svi ostali koji to nisu će uživati i sve njene probleme će baciti pod tepih. Da je ekipa iz Hangar 13 studija kojim slučajem ovaj nastavak odgodila bar na još 2-3 godine i ispeglala sve mane i propuste, ovo bi sasvim sigurno bila najbolja Mafia igra u serijalu. Ovako nam samo ostaje da uzmemo u ruke onu sveću sa početka ovoga teksta…