Možda jedna lasta ne čini proleće, ali su zato dve nove fudbalske igre definitivno vesnici jeseni. I ove godine smo svedoci velikog rivalstva EA i Konami–ja, koji već četvrt veka vode borbe na tržištu fudbalskih video igara. Iako su mišljenja igrača podeljena oko toga koja je bolja simulacija, najvažnije sporedne stvari na svetu, odnosno prodajne cifre ne lažu. Tokom prethodnih par godina FIFA definitivno odnosi veliku pobedu na svim svetskim tržištima osim Južne Amerike i Azije. FIFA 18 ipak ima veliku obavezu – da pokaže da EA nema nameru da sedi na lovorikama već da nastavi da ulaže i unapređuje sisteme koji su joj do sada donosili prevagu.

Pomalo je nezahvalno raditi opise igara koje izlaze svake godine. Svaka nova igra ima potpuno drugačiju vrednost za veterane serijala i za one koji tek sada prvi put probaju tu franšizu. Zadovoljiti i jednu i drugu grupu ume da bude dosta teško, što se najbolje pokazalo sa izlaskom Destiny 2. Najčešća praksa do sada je da se u svakoj novoj igri u manjoj meri promeni tok odigravanja utakmica ubrzavanjem ili usporavanjem kretanja lopte i igrača. Na prvi pogled to su sitne promene ali one ipak zahtevaju da se igrači ponovo vrate osnovama, jer mogu da zaborave na sav muscle memory koji su razvijali tokom prethodnih 12 meseci.

Centaršutevi sa bokova su pretrpeli najviše izmena ove godine. U FIFA 17 su bili praktično neupotrebljivi, dok su sada čak i pomalo over-powered do te mere da će ogroman broj njih naći put do centarfora i posledično do mreže. Iz EA su izjavili da je jedan od ciljeva bio i da se u većoj meri replikuju fenomenalni momenti u fudbalu tako što će biti lakše postići golove izvan šesnaesterca.

U FIFA 17 smo se upoznali sa životnom pričom Alex Hunter–a u modu The Journey koji ove godine doživljava nastavak u vidu Huter Returns. Na samom početku je prikazan redosled dešavanja iz prvog dela tako da novi igrači neće ispaštati ukoliko nisu iskusili priču iz FIFA 17. Glavni fokus je stavljen na engleskog igrača Alex Hunter–a. tokom njegove druge profesionalne sezone u fudbalu. Iako priča nije vredna Oskara, daje dublji uvid u živote fudbalera. Oni nisu samo mašine od kojih očekujemo vanserijske partije svakog vikenda, oni su ranjiva ljudska bića sa manje ili više bagaža u životu. Priču vredi ispratiti, iako ona nema definitivni kraj već očigledno postavlja platformu na kojoj će EA graditi nove priče u narednim verzijama igre. Iako će zvučati čudno, glavna zamerka se odnosi na preveliki broj utakmica i treninga koji bez prevelike potrebe remete ritam priče koja konstantno biva prekidana taman kada uhvati pristojan zamah. Još čudnije je prisustvo svih većih trenerskih imena u igri koji ne izgovaraju ni jednu reč. Prosto je neprirodno videti Anćelotija ili Zidana kako gestikuliraju kraj aut linija i na konferencijama za štampu bez mogućnosti da izuste jednu jedinu reč. Možda nije bilo para u budžetu ove godine za to i ostaje nada da će to moći da se izmeni uskoro.

Career je mod koji je nekada davno bio dosta popularan. Ipak, u njega nije ulagano dovoljno tako da je on ostajao maltene isti iz godine u godinu i igraču su ga masivno preskakali. U želji da vrati interesovanja igrača, u FIFA 18 su implementirani novi sistemi pregovaranja, gde umesto statičnih mejlova, igrač sada prisustvuje susretima i pregovaranju agenata u kancelarijama. Problem nastaje što je ovo sitna kozmetička izmena koja fundamentalno ne menja stvari na bolje, tako da ostaje pitanje koliko dugo će uspeti da privoli igrače.

Možda najveći razlog masovnog napuštanja Career moda leži u popularnosti FIFA Ultimate Team. Sakupljanje kartica sa likovima fudbalera je nešto što je poznato većini igrača. Koliko nas je provelo sate ispred hotela Moskva u nadi da će pronaći baš onu karticu koja nam nedostaje… Upravo ovu zavist je EA uvideo pre skoro 10 godina i odlučio da iskoristi u svom FUT. U FIFA 18 ovaj mod je praktično neizmenjen u odnosu na prethodnu godinu. Par novih vizuelnih rešenja i različitih animacija otvaranja paketa je sve što igrači dobijaju. Ali pretpostavljam da kao i sa svim drugim zavisnim supstancama, nije potrebno menjati dobitnu formulu jer će zavist korisnika biti uvek u porastu. Bitno je istaći da je in game ekonomija razvijena u toj meri da kupovina FIFA points pravim novcem nije neophodna da bi se napravio neki pomak. Sve više modova je moguće igrati offline i na taj način FUT ne iskorišćava igrače u toj meri kao neke free 2 play igre (ili NBA 2K18…).

FIFA 18 kao i svi svoji prethodnici obiluje licencama – preko 30 liga i preko 700 timova (čak i nemačka treća liga). Ženski nacionalni timovi se ponovo nalaze u igri ove godine. Prezentacija je na vrhunskom nivou. Igranje sa timovima iz različitih liga prestavlja potpuno drugačije iskustvo, od atmosfere i parola na stadionima do vizuelnih tv efekata koji plene detaljima. Dosta često se igrač može zavarati da gleda pravi prenos, pogotovo ako je ljubitelj premijer lige. Pomalo začuđuje podatak da je od Ex-Yu zemalja zastupljena samo Slovenija. Za sada nije jasno da li je problem u komunikaciji između FIFA i lokalnih fudbalskih saveza ili nešto sasvim drugo. Uteha ostaje u velikom broju igrača sa ovih prostora koji zastupaju boje najvećih svetskih timova.

U oceni FIFA igara je prosto nemoguće napraviti komparacije sa najbližim rivalom u vidu PES –a.Obe igre postoje u isto vreme i daju različite odgovore na ista pitanja. PES nudi veću kontrolu nad igračima, dok FIFA bez premca predstavlja bogatiju ponudu – veći broj modova, licenci, online zajednice, vizuelne prezentacije i sl. Iako je često spominjana fraza, poprilično je adekvatna za ovogodišnju verziju igre: FIFA 18 ne predstavlja revoluciju, već samo evoluciju dobro razvijenih sistema.