Assassin’s Cred franšiza je sigurno obeležila proteklih desetak godina. Serijal je već od prvog dela planiran da bude nešto šta će se razvijati sve više i više u budućnosti. Prvi deo je bio stvarno nešto posebno, nus-proizvod reboot Prince of Persia franšiye koja je ipak završila kao novi, originalni IP. Mešavina sjajne ideje sa inovantnim gameplayem je donela svežinu u industriji igara. Za razliku od prvog i drugog dela, neki nastavci nisu ispunili očekivanja. Ubisoft se posle nekoliko godina našao u velikom problemu, jer nisu znali kako da plasiraju novine u svojoj zlatnoj koki. Sindrom koji hvata svaku dugu franšizu. Problemi sa kojima se susreću svi razvojni timovi, pa i oni najveći zahvatili su i Ubisoft. Time, AC franšiza je postala klasično presipavanje iz šupljeg u prazno. Upravo zbog toga, godinama kvalitet je opadao. Ne toliko zbog ideja, već realizacije i implementacije nečega drugačijeg u ovom ogromnom svetu.

96f85207-1924-4719-ab1a-e40eebdfe597

Sjajne godine AC 2 i Brotherhood igara su odavno prošle i dočekale su nas problematični naslovi kao što su Unity i Syndicate. Upravo sa tim poslednjim igrama, Ubisoft se malo izgubio u originalnoj ideji šta bi AC trebao da predstavlja, te je pokušavao da gura svoju priču a ujedno, pasivno slušajući fanove razvija svoje igre, što im naravno, nije uspelo. Šta više, poprilično je jako backfireovalo, uzevši u obzir kakav su haos bile Unity i Syndicate igre. To su bili trenuci kada je Ubisoft odlučio da napravi korak unazad, udahne duboko i razmisli šta oni stvarno žele da rade sa AC franšizom i još važnije, šta bi fanovi najviše želeli. Upravo zbog toga, Ubisoft je doneo odluku da pauzira jednu godinu sa izbacivanjem AC igre i usredsredi se na sledeće šta dolazi iz njihovog studija.

Dve godine nakon Syndicate naslova, nakon četiri godine u razvoju je napokon na scenu izašao novi Assassin’s Creed naslov, Origins. Kao što možete pretpostaviti po podnaslovu, radnja igre se odvija pre svih naslova u serijalu, pedesetak godina pre nove ere. Vi ste u ulozi faraonovog ”telohranitelja” Bayeka, koji posle guranje nosa tamo gde mu nije mesto i otkrivanju nečega stravičnog u vrhu vladajućih ljudi, odlučuje da im se malo više suprotstavi i dođe do istine. Ne možemo da napomenemo da njegov nagon da skine glave najbitnijim ljudima egipćanskog prestola je vođen željom za osvetom, ali za razliku od ostalih igara čiji je junak kompletno obavijen tragedijom, Bayek ne može da se pronađe u nečemu takvom.

On je sasvim normalni ratnik tog doba, ozbiljan i brutalan kada dođe do borbe ali jako zabavan i human prema meštanima svog sela odakle je potekao, Siwa, kao i svih ostalih kojima je potrebna pomoć. Naravno, u vašem avanturisanju ćete nailaziti na klince koji trčkaraju okolo i dive se Bayeku, dok on ne propušta priliku da dobaci nešto šaljivo ili čak popriča sa njima. Kada se sve stavi na papir, Bayek je mešavina nekoliko likova koji su do sada ”krasili” AC naslove. Ubisoft je naučio dosta na svojim greškama u proteklih godina i s’tim je plasirao glavnog karaktera koji ne iritira, ne smeta u igranju, sa kojim je pravo uživanje igrati.

Kao što smo sve napomenuli, drevni Egipat je jedno od mesta i vremena koji su fanovi AC serijala jedva čekali da vide, a Ubisoft je, još jednom, skoro savršeno preneo atmosferu, arhitekturu, naglaske, ljude, pejzaže kao i sve sitne detalje koje krase ovu sjajnu igru u stvarnost. Tim stvarima je doprineo autentičnosti tog perioda i verno je preneo u Origins. Ljudi koji su fanatični za istoriju su jednostavno bili oduševljeni rezultatima koje je Ubisoft postigao, tako što su preneli divni svet drevnog Egipta u jednu igru. Tu dolazimo do još jednog savršenog pokazatelja truda Ubisoft studija, a to je mapa. Opisati je jednom rečju, ona je ogromna. Ne samo da je najveća mapa u AC svetu do sada, već njena detaljnost i raznolikost unose toliko potrebni život ovoj franšizi koji je nedostajao u toliko nastavka do sada. Najbolja stvar u svemu tome je što rešavanje svake aktivnosti koja je dostupna na mapi dolazi nekako, prirodno, ne isiljeno. Naracija dosta pomaže u tome, jer račvanje questova, kako glavnih tako i sporednih, dosta podseća na The Witcher 3 igru kao i još neke hardcore RPG igre koje već postoje na tržištu. Nekoliko stvari koje su još bitne za mapu je to da možete doći do svake tačke koju vidite na mapi, sličan ”feature” kao što poseduje i poslednja Zelda, ali ukoliko je to slatkasti RPG za mainstream publiku, ovo je brutalna, krvava, dosta ozbiljnija igra sa sličnom mehanikom istraživanja.

Da ne zaboravimo i dalje su na mapi kule raznih oblika i veličina kojima syncujete najbližu okolinu, pronalazite questove i lokacije koje su bitne za vaše istraživanje, ali i taj segment igre je nekako, umekšan u odnosu na ostale AC naslove. Čak je i taj deo ”zabavan” i svrsishodan za razliku od nasilnog mučenja i forsiranja igrača da to radi u prethodnim naslovima ukoliko bi želeli da napreduju.

Sada dolazimo do najbitnijeg dela ove igre, a to je mehanika i napredovanje, kao i sam gameplay. Za razliku od ostalih AC igara, Origins ima totalno drugačiju mehaniku borbe. U prethodnim igrama, borbu je definisao ”Mortal Kombat” stil borbe. Nebitno koliko vas igrača opkoli, neprijatelji dolaze jedan po jedan, kao da su čekali red da izbodete njihovog prijatelja pre nego što se uključe u borbu. Sada je totalno drugačije, mehanika je skoro pa preuzeta od The Witcher 3 igre ili je makar razvijana sa istom idejom, zato što znamo da je Origins u razvoju od 2013 godine. Koliko god neprijatelja da vas okružuju, apsolutno će svi napadati istovremeno, bez čekanja i milosti. Tu dolazimo možda do jedinog problema ove igre, a to je lock sistem i borba u tim trenucima. Sistem odlično funkcioniše u boss borbama i kada su tu par neprijatelja, jer lock sistem odlično funkcioniše. Dopušta vas da se fokusirate na jednog neprijatelja dok ga ne ubijete, braneći napade drugog. Ali uključivanje više napadača, situacija se komplikuje, jer lock ”skače” sa mete na metu samo malim dodirom na desni analog (konzolna verzija). Tada nastaje haos iz koga se teško možete iskoljebati.

Pored toga, borba je totalno redefinisana i najviše podseća na borbene sisteme u akcionim RPG naslovima. Imate jak i slab udarac, blok kao i iskorak sa strane, unapred i unazad. Iz priče sigurno se slažete da dosta podseća na već dosta pominjan TW3 kao i na Dark Souls serijal kada dođete do boss borbi. Ovo nije obavezno loša stvar, šta više ovo je novina koja definiše novi AC naslov. Ne samo da su se napokon distancirali od dosadnog borbenog sistema iz prethodnih igara, već su uveli novine koje će osvojiti nove igrače, a sigurno svideti i starim kojima je dosadio taj loš sistem.

Tome mnogome doprinosi i način napredovanja u igri, koji je, ponovo, karakterističniji RPG naslovima nego AC igrama. Bayek može da se leveluje, a sa njim i njegova oprema koja se razpoređuje kao u bilo kom drugom akcionom RPG-u. Imate nekoliko slotova i u svetu možete naći razne delove opreme, razne tipove oružja, konja ili kamila koje možete da jašete kao i drugih stvari koje će vam olakšavati igru. Svako oružje i deo opreme ima svoj stats, veličinu damage-a ili jačinu opreme kao i posebne atribute koji definišu to parče opreme.

Stealth segment igre je i dalje tu, ali nekada radi, nekada ne. Brzina kojom se Bayek kreće i količina akcije je nekako stavljaju u drugi plan. I dalje postoje tvrđave i naselja u kojima ne možete uđi neprimećeni, koje kriju loot i po jednog ili dva kapetana čijim ubistvom dobijate dobre nagrade i to je možda jedini deo igre u kojem je stealth način igranja isplativ. Pored tih delova, lepše je i zanimljivije da napredujete onako kako je vama volja, bez ograničavanja i diktiranja igre šta ćete uraditi sledeće.

Zanimljiva stvar je da AC Origins pokreće grafički engine koji je bio aktuelan u AC3 i Black Flag igri. Odstupanje od Unity engine-a je nekako bilo logično, nakon problematičnih Unity i Syndicate naslova i upravo zbog toga nismo očekivali da će grafika biti ovoliko impozantna. Bolje rečeno, AC Origins je jedna od najlepših igara trenutno na držištu. Odlične teksture, efekti i osvetljenje doprinose verodostojnosti prikaza, a svaki sledeći region izgleda lepše od prethodnog.

Assassin’s Creed Origins se uspešno distancirao od svojih prethodnika, a Ubisoftu je odlično pošlo za rukom da soft-rebootuje ovaj odličan serijal. Ne samo da donosi mnoštvo novina, već postavlja dosta dobru, zdravu podlogu za svet koji, naizgled, ispočetka konstruišu. Kao jedan od najvećih hitova ove godine, Origins nas je poprilično oduševio i hrabro staje rame uz rame sa najboljim Assassin’s Creed 2 naslovom po pitanju kvaliteta, gameplaya, zabave i svega ostalog.