Za početnike

 Castlevania - istorijat (prvi deo)

 Tema: Istorijat Castlevania igara

 Autor: [forsaken demon]

Castlevania
Godina izlaska: 1987.
Platforme: Nintendo Entertainment System (NES), Commodore 64, Amiga, PC, Automati (Nintendov Vs sistem)
MSX nikada nije naiÅ¡ao na dobar prijem van Japana, pa iako se igra prodavala u Evropi i Brazilu, mnogo igrača nije ni čulo za nju. Na sreću, godinu dana kasnije industrija igara je nastavljala da se uspeÅ¡no oporavlja od događaja poznatog kao ''video game industry crash'' najviÅ¡e zbog sjajnog uspeha koji je postizao Nintendov NES. Tada nova platforma omogućila je Konamiju da potpuno preradi svoj Vampire Killer i objavi ga za ovaj sistem pod novim nazivom - Castlevania. Razlika između Castlevanie i Vampire Killera je bila drastična – nelinearnost je nestala a konačno je uvedeno skrolovanje ekrana, Å¡to je svakako bio korak napred. Ova prva NES verzija je postavila i neke standarde za sve kasnije nastavke. Kupovanje u prodavnicama je izbačeno, tako da su srca koriÅ¡ćenja samo za upotrebu specijalnih oružja. Svako od oružja je troÅ¡ilo po jedno srce, osim sata koji je troÅ¡io čak 5, tako da ste morali da vodite računa kada ćete ga koristiti. Oružja su mogla postati joÅ¡ jača ako bi ste pronaÅ¡li skrivene blokove u zidovima sa rimskim brojevima II i III jer su oni omogućavali da ispalite 2 odnosno čak 3 specijalna oružja odjednom, Å¡to je naročito od pomoći kod dosta teÅ¡kih glavnih protivnika. Izgled likova u igri je potpuno isti kao u Vampire Killeru, ali su ovde pozadine bile mnogo bolje obojene i raznovrsnije. Kao i kasnije igre, prva Castlevania za NES ima sjajnu audio podlogu, ali je i neverovatno teÅ¡ka, zbog čega je potrebno mnogo vežbanja da bi ste na kraju igre porazili grofa Drakulu. Na svu sreću, ovde je bar postojala opcija continue. Veliki uspeh koji je postigla prva Castlevania za konzole naterao je Konami da nastavi sa eksploatacijom serijala i godinu dana kasnije uradi nastavak, takođe za NES, koji se jako razlikuje od ovog ostvarenja kojeg fanovi često ubrajaju među najbolje uz Rondo of Blood, Symphony of the Night, Castlevania III...

Haunted Castle
Godina izlaska: 1988.
Platforma: automat
Jedina Castlevania koju je Konami objavio za automat nosi naziv Haunted Castle, zbog čega mnogi ljudi smatraju da to nije igra koja pripada serijalu. Međutim, to je potpuno netačno, Å¡to se vidi već posle nekoliko trenutaka koje provedete igrajući je. U ovoj igri glavnom junaku (verovatno je u pitanju Simon Belmont) Drakula otima ženu sa venčanja, a on naravno, polazi u potragu za njom, koja će ga ponovo odvesti u Castlevaniu. Za razliku od ostalih igara iz serije, u Haunted Castle-u vlada konstantan nedostak srca a i nema nadogradnje oružja, već se ono može zameniti za neko drugo, npr. buzdovan ili mač u kasnijim nivoima. Po ustaljenoj tradiciji muzika je sjajna (prisutno je i nekoliko obrada iz ranijih igara, poput Bloody Tears) a i grafika je na zavidnom nivou. Svi likovi su izuzetno krupni, mada ne i najbolje animirani, a okolina je sjajno dizajnirana. Na ovom planu, svako poređenje sa NES verzijama je neumesno.

Nažalost, ova igra je praktično bez mnogo razloga bila satanizovana, zbog svoje navodno velike težine. Naime, po defaultu igra je zaista prilično teÅ¡ka, ali ako se ona smanji za jedan nivo kroz dip switch menije, igranje postaje veoma prijatno iskustvo. Nijedan od 6 nivoa nije preterano težak, kao ni zavrÅ¡ni protivnici koji su dečja igra naspram onih iz Castlevanie ili Vampire Killera. Kako je broj kredita ograničen na 4, igra je gotovo perfektno izbalansirana, pa je uz malo vežba možete uspeÅ¡no okončati. Nezadovoljni polovičnim uspehom koji je postigao Haunted Castle, odgovorni iz Konamija su odlučili da serijal svoj život može da nastavi samo na kućnim igračkim platformama.

Castlevania II: Simon's Quest
Godina izlaska: 1988.
Platforma: NES
Prva igra iz serijala za NES je doživela veliki uspeh Å¡to je uverilo Konami da Castlevania ima budućnost na ovoj platformi. Obožavaoci prve Castlevanie su očekivali da će Castlevania II biti vrlo slična ovoj igri uz sitnija unapređenja, kakav je to običaj (čak i danas) ali je Konami odlučio drugačije i stvorio potpuno novu igru, dodajući joj dosta RPG elemenata ukombinovanih sa starim načinom izvođenja. Ovaj pristup je uslovio manju popularnost igre, ali to nikako ne znači da je ona loÅ¡a, naprotiv...

Jedna od novina Simon's Questa jeste da u njemu konačno postoji nekakva priča, koja je sada doduÅ¡e bila mnogo neophodnija nego u ranijim igrama.

Samo trenutak pre nego Å¡to ga je uniÅ¡tio u prvoj Castlevaniji, Drakula je bacio kletvu na Simona Belmonta. Da bi je skinuo, naÅ¡ junak mora da sakupi 5 delova njegovog tela rasutog Å¡irom Transilvanije i da ih spali u njegovom zamku. Posle samo par minuta igranja, postajalo je potpuno jasno da je igra totalno drugačija u odnosu na originalnu Castlevaniu. Vraćeni su i neki elementi iz Vampire Killera, pa su u igri opet prisutni trgovci od kojih kupujete razne predmete koji će vam pomoći, a sve u zamenu za srca. Protok vremena je takođe igrao značajnu ulogu: tokom dana, gradovi su bili puni ljudi sa kojima možete pričati a protivnici na koje ste nailazili bili su jako slabi. Međutim, kada padne noć, grad postaje pust a pojavljuju se zombiji koji vas jure kroz njega. Van grada je bilo joÅ¡ gore, jer su do tada lagani protivnici naglo jačali, i bili mnogo teži za uniÅ¡tavanje. Kupovina predmeta takođe nije dolazila u obzir, jer se radnje otvaraju tek ujutru a kraj igre je zavisio od vremena koje vam je trebalo da biste je savladali. U odnosu na prethodnika, težina Simon's Questa je bila dečja igra, a jedini pravi problem bila je činjenica da je igra opet dobila istraživački karakter. DoduÅ¡e, od ljudi u gradovima ste mogli da dobijete korisne savete, ali je prevod originalne japanske verzije na engleski bio kriminalno loÅ¡, pa se na kraju sve svodilo na tumaranje kroz Transilvaniju dok ne nabasate na neÅ¡to. Veličina sveta na svu sreću nije bila naročito impresivna, pa ovo u suÅ¡tini i nije prestavljalo veliku manu.

Sa tehničke strane, igra je uznapredovala kada se uporedi sa ranija dva naslova sa NES-a i MSX-a, a muzika je ostala sjajna, pogotovo glavna tema Bloody Tears koja je mnogo puta remiksovana za potrebe kasnijih nastavaka.

Castlevania III: Dracula's Curse
Godina izlaska: 1990.
Platforma: NES
Castlevania II: Simon's Quest je bila jako dobra igra, ali za fanove prvog dela bila je previÅ¡e laka i viÅ¡e je ličila na Vampire Killer, usled postojanja solidnog broja RPG elemenata i istraživačkog karaktera Å¡to je bila promena koju mnogi od njih nisu hteli da prihvate. Konami je zato treći deo sage na NES-u učinio sličnim prvom delu, ali glavni junak viÅ¡e nije bio Simon Belmont, već njegov predak Trevor Å¡to nije čudno ako znate da se radnja deÅ¡ava 100 godina ranije. Najveća novina u igri bila je mogućnost da sa sobom u avanturu povedete i jednog saputnika, među njima i Alucarda, kasnije glavnog junaka Castlevania: Symphony of the Night. U igru je ponovo vraćena nelinearnost, tako da ste povremeno mogli da birate nivoe koje želite da prelazite (nalik na Outrun, put se grana), Å¡to je samo poboljÅ¡alo dugotrajnost ovog naslova. Po starom običaju, težina igre veoma brzo raste,a od velike pomoći su opcije continue i password, koja po prvi put dozvoljava da igru nastavite kasnije.

Tehničke karakteristike su joÅ¡ jednom poboljÅ¡ane, tako da je poslednja Castlevania za NES sa te strane uspela da nadmaÅ¡i sve svoje prethodnike.

Igrači koji su bili razočarani drugim delom, ponovo su stekli poverenje u serijal, a igra je odlično proÅ¡la na tržiÅ¡tu i danas se smatra jednim od najboljih naslova za NES. A onda je doÅ¡lo vreme da se Konami posveti nekoj drugoj platformi...

Sledeći deo - Castlevania - istorijat (drugi deo)